Višak kilograma, bolest ili navika ?

Šta je višak kilograma, a šta gojaznost?

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) i višak kilograma i gojaznost definiše kao abnormalnu ili prekomernu akumulaciju masti koje mogu ugroziti zdravlje. Višak kilograma i gojaznost nastaju kao posledica unošenja više energetskih materija nego što je potrebno da zadovolji potrebe organizma osobe. Manifestuje se prekomernim taloženjem masnog tkiva u organizmu.

Da li ćemo osobu definisati kao gojaznu ili osobu sa viškom kilograma zavisi od vrednosti indeksa telesne mase (poznat kao BMI – Body Mass Index).

Indeks telesne mase predstavlja odnos telesne mase izražene u kilogramima i kvadrata telesne visine izražene u metrima BMI = TM(kg) /〔TV(m)〕2

BMI veći ili jednak 25 ➜ osoba ima višak kilograma
BMI veći ili jednak 30 ➜ osoba je gojazna.

Idealne vrednosti, po preporuci stručnjaka SZO, za žene bile bi od 18-23, a za muškarce od 20-24.

Distribucija masnog tkiva nije samo estetska karakteristika, već i vrlo validan pokazatelj zdravstvenog rizika. Za tu svrhu izračunava se i odnos struk/kukovi tzv. WHR indeks (Waist-Hip-Ratio). Kod žena treba da je manji od 0,85, a kod muškaraca manji od 1. Na osnovu ovog indeksa gojaznost se deli i na:

androidnu, mušku ili „jabuka“ gojaznost
ginoidnu, žensku ili „kruška“ gojaznost.

Kod ginoidnog tipa višak masnog tkiva se nagomilava u donjim delovima tela (oko karlice i na butinama), a kod androidnog  masno tkivo se nagomilava u predelu stomaka, grudnog koša i ramena).

Gojaznost je najčešće primarna tj. posledica preteranog unošenja hrane visoke energetske vrednosti. Gojaznost može biti i sekundarna, odnosno gojaznost koja prati neka patološka stanja, bolesti ili sindrome (hipotireoidizam, Cushingov sindrom / bolest, insulinom, Stein-Leventhalov sindrom, Frohlichov sindrom, Laurence-Moon-Bardet-Biedlov sindrom, Morgani-Morelov sindrom, itd.)

Šta je uzrok viška kilograma i gojaznosti?

Osnovni uzrok gojaznosti i viška kilograma je energetska neravnoteža između kalorija koje se konzumiraju i kalorija koje se utroše.

Znači uzroci ovog vrlo opasnog faktora rizika za naše zdravlje leži u:

povećanom unosu hrane koja je bogata mastima, solima i šećerom, a siromašna vitaminima, mineralima i drugih mikroelementima
smanjenoj fizičkoj aktivnosti zbog tempa naše svakodnevnice.

Šta su najčešće zdravstvene posledice prekomerne težine i gojaznosti?

Povišene vrednosti BMI jedan su od glavnih faktora rizika za niz nezaraznih bolesti, kao što su:

kardiovaskularne bolesti (uglavnom srčane bolesti i moždani udar, koji predstavljaju i vodeće uzroke smrti poslednjih godina)
šećerna bolest
bolesti lokomotornog sistema (naročito osteoartritis)
neke vrste karcinoma (endometrijuma, dojke, debelog creva).

Kako se leči višak kilograma i gojaznost?

Izlečenim se smatraju osobe koje su regulisale svoju telesnu masu i održavaju je u granicama normale. Sam postupak lečenja je dug i mukotrpan posao i zahteva timski rad (pacijent, lekar, nutricionista, trener, psihološka podrška, fizikalna terapija). Zdrava i uravnotežena ishrana i redovne fizičke aktivnosti najlakši su izbor, ali u procesu lečenja gojaznosti nisu uvek i dovoljni. Na individualnom nivou, osobe mogu da: ograniče energetski unos ukupnih masnoća, povećaju unos voća i povrća, kao i mahunarki, integralnih žitarica, ograniče unos šećera, uvedu u svoj raspored redovne fizičke aktivnosti i tako obezbede postizanje energetske ravnoteže i zdravu težinu. Ova individualna odgovornost može imati svoju punu snagu i efekat samo uz stručnu podršku i nadzor i zajednički trud pacijenata i zdravstvenih profesionalaca (ordinirajućeg lekara, nutricioniste, fizijatra, psihologa, itd.)