Deca sve više nose naočare za vid – da li su uređaji krivi?

Brojna istraživanja ukazuju i upozoravaju da deca sve više nose naočare za vid, te se postavlja pitanje: da li i kakve veze uređaji imaju sa tim?

Poslednjih godina, u porastu je broj dece kojoj trebaju naočare sa dioptrijom. Stručnjaci kažu da manji ekrani i njihova povećana upotreba izazivaju brojne probleme sa vidom kod dece i mladih.

• Istraživači kažu da se broj dece od 13 do 16 godina kojima trebaju naočare udvostručio u poslednjih 10 godina.
• Stručnjaci kažu da povećanje vremena na ekranu izaziva probleme sa vidom kod tinejdžera i mladih.
• Stručnjaci savetuju roditeljima da se deci pregledavaju jednom godišnje.
• Takođe, apeluju na roditelje da im decu odmore od elektronskih uređaja i da koriste tehnologiju filtriranja svetlošću.

Nije otkriće da gledanje u ekran telefona ili računara satima i nije baš zdravo za mlade oči. Ali može biti i gore. Prema novom istraživanju britanske kompanije za brigu o očima Scrivens Opticians, procenat dece od 13 do 16 godina kojoj trebaju naočare skoro se udvostručio za manje od decenije. Čitava očna stimulacija očigledno je rezultirala naprezanjem oka, zamagljenim vidom i kratkovidnošću. Istraživači kažu da je 35 posto te starosne dobi od 13 do 16 godina trebalo naočare u 2018., što je više od 20 posto u 2012. Dve trećine te dece dobilo je dijagnozu kratkovidosti. Click To Tweet

U Velikoj Britaniji, na primer, ta deca provode 26 sati nedeljno ispred elektronskog ekrana, uključujući televizore. „Dečije oči nastavljaju da rastu do rane odrasle dobi – i njihov vid se takođe menja“, izjavila je Sheena Mangat, optometrista Scrivensa. “Budući da se stanja kao što su kratkovidost ili dalekovidostt mogu postepeno dogoditi tokom vremena, ni deca ni roditelji ne mogu da vide znakove, zbog čega su redovne provere očiju izuzetno važne.”

Efekti ekrana na oči kod dece i mladih

Deca bulje u više ekrana najmanje nekoliko decenija. To je kulturno neizbežno i praktično neophodno za školu, posao, ali i usluge poput Netflix, HBO-a i sličnih streaming servisa. YouTube i srodne društvene mreže da ne pominjemo. Nekada su roditelji decu opominjali da ne sede preblizu tadašnjim kutija televizorima, a danas je to slučaj sa računarima i, mnogo češće, mobilnim uređajima, koji su odavno postali sastavni deo svakog domaćinstva. Zašto onda iznenadni porast dece kojoj su potrebne naočare od 2012-te?

Dr Pol Karpecki, poznati brtanski optometrista i član Savetodavnog odbora za zdravlje vida Eiesafe, rekao je da lekari poslednjih godina primećuju sve više slučajeva glaukoma i degeneracije miopike mrežnice koji se verovatno mogu pripisati povećanom vremenu ispred ekrana. Ova stanja su se uglavnom dešavala kod ljudi u 60-im, 70-im i 80-im godinama. „Sada ljudi dolaze (sa ovim uslovima) u 30-im“, rekao je Karpecki. „Ova pojava je doživela popriličan zamah u poslednje tri do pet godina. Uz broj telefona i iPada, (deca) svojim očima ne daju pravi razvoj. ”

Današnja deca, za razliku od većine pre njih, su u stalnom kontaktu sa elektronskim uređajima, tokom većine svog života. Karpecki je rekao da mala deca ekrane drže bliže očima koja su još prilično osetljiva. Čak i kraće ruke imaju efekta. “Kako odrastate, sočivo u vašem oku postaje filter, ali to nije prisutno kod dece“, rekao je Karpecki. “Ta svetlost ide pravo u zadnji deo oka.” Samo zamislite kakav uticaj to ima na još razvijajuće oči.

Sa druge strane, dr Rian Parker je optičar i direktor stručnog obrazovanja u kompaniji Essilor of America i kaže da su istraživači još uvek u ranoj fazi razumevanja dugoročnih efekata produženog ekranskog vremena na decu.

„Plava svetlost oštećuje mrežnicu“, rekao je Parker. „To se vremenom kumulativno povećava i postoji veza sa napredovanjem u zatvorenom prostoru i napredovanjem miopije. Postoji niz talasnih dužina svetlosti koje oštećuju mrežnicu, a koje većina digitalnih uređaja emituje. Sunce je najveći pojedinačni odašiljač te svetlosti. “

„Razlika između sada i vremena od pre 15 godina je u tome što smo izloženi većim količinama te svetlosti u zatvorenom prostoru“, primetio je Parker. Negativni efekti sve te svetlosti ne prestaju sa očnim  jabučicama

„Istraživanja pokazuju da velike količine vremena provedenog na ekranu utiču na obrasce spavanja i sveukupni razvoj mozga,“ kaže Linsli Donnelli, stariji potpredsednik roditelja i potrošačkih poslova kompanije Securli, koja razvija softver koji pomaže roditeljima da prate vreme ekrana dece. „Ono o čemu ljudi najviše brinu je oštećenje mozga i ponovno spajanje mozga,“ rekao je Donnelli. Važno je razumeti da informaciije koje čitamo sa ekrana ne zadržavamo i ne obrađujemo na isti način kao kada fizički čitamo knjigu, jer koristimo različite delove mozga.

Saveti za roditelje

Imajući u vidu da veliki broj roditelja ima izazov da privoli decu da odlože svoje uređaje na nekoliko sati, kao i da znatan broj roditelja uopšte nije odvelo decu na očni pregled, prioriteti treba da se menjaju. Kao što ne razmišljamo dvaput kad decu treba voditi lekaru opšte prakse ili kod zubara, isto se treba odnositi i prema očnom lekaru. Godišnji pregled kod oftamologa je jednako važan kao i ostale vrste pregleda i najbolji je način za prevenciju i rano otkrivanje promene vida. Takođe, možete primeniti i 20-20-20 pravilo koje je osmislilo američko društvo optometričara, a koje preporučuje sledeće:

Ljudskim očima treba 20 sekundi pauze od ekrana na svakih 20 minuta, kako bi pogledali nešto na 20 stopa (oko 6m).

Pored toga, preporučljivo je napraviti 15-minutnu pauzu na svaka dva sata provedena na uređaju. A ono što svaki roditelj može da uradi jeste da investira u pomoćne alate koji filtriraju svetlost i podešavaju uređaje da kontrolišu količinu svetlosti kojoj su deca, koristeći telefone/tablete/računare, izložena.

Izvor