Da li može TV emisija promeniti svest o zdravlju i način na koji ljudi razmišljaju o zdravstvenom problemu?
Naravno, može i to se dešava. Jedna od najuspešnijih, javnih zdravstvenih kampanja “Kampanja za posebnog vožača” koju su predvodili u Sjedinjenim Američkim Državama kasnih 1980-ih zdravstvni eksperti Škole javnog zdravlja Harvarda (Harvard School of Public Health – HSPH), Centra za zdravstvenu komunikaciju, na čelu sa Džej Vinsten – dobila je veliku podršku u TV emisijama i serijama (uključujući “Cheers” i “LA zakonom”). Postoji mnogo drugih primera, prema Darnell Strom, koji je rukovodilac u CAA Fondacije (Creative Artists Agency, holivudska vodeća agencija za talente) i navodi da su TV emisije i filmovi bili u stanju da duboko utiču na stavove javnosti o zdravstvenim problemima, a i šire (npr. problem vezivanja siguronosnih pojaseva u automobilima ili problem pušenja ili socijalna pitanja kao što su istopolni brak i pitanja zaštite životne sredine kao što su klimatske promene, itd.).
Pre televizije i filmova, najuticajnije su bile knjige i pozorišta, rekao je Strom. Najraniji primer velikog uticaja na građanstvo datira jos iz 1852. godine (knjiga Ujka Tomina koliba, po Harriet Beecher Stove, je u to vreme “bila druga najčitanija knjiga u svetu, odmah posle Biblije”). Opisujući robove i njihov život, fizičke i psihičke nevolje, knjiga je rasplamsala raspravu o ropstvu.
TV kao socijalni faktor u naše vreme postao je značajan izvor informacija za javnost. Navodeći izveštaj iz 2008.godine istraživanja Fondacije Kajzer porodice i Univerziteta Južne Kalifornije (USC), Strom iznosi podatak da je 26% javnosti iznelo da je televizija, kao vid zabave, bila jedan od njihovih najboljih izvora, tj. u prva tri izvora informisanja o zdravstvenim pitanjima. Oko polovina ispitanika je izjavila da smatraju da su sve zdravstvene informacije u ovakvim programima uvek tačne. Statistike pokazuju da postoji “velika prilika za zdravstvene organizacije da se udruži sa televizijskom kućama i kreiraju tim koji će stvoriti neku vrstu koordinisane kampanje koja će koristi ovu veliku platformu da pomogne da svoju osnovnu poruku prenese gledaocima na vrlo precizan način,” rekao je Strom.
Kao primere potencijalne snage Strom navodi četiri kultne TV serije koje su i kod nas izuzetno gledane: “Grey’s Anatomy“, “House“, “CSI: NY” i “Numbers“. Sve navedene serije su recimo u određenim epizodama pružale informacije o donaciji organa i to sve u 2006.godini. “Numbers” je otišao i dalje pa je na kraju emisije obezbedio za gledaoce informacije o tome kako može da se postane donator organa. U kasnijim istraživanjima Univerziteta Južne Kalifornije istraživači su otkrili da su mnogi gledaoci te epizode, koji nisu ranije bili davaoci organa odlučili da postanu donatori.
Prezentovanjem priče o klimatskim promenama film Ala Gora “Neugodna istina” je imao ogroman uticaj na javnost, rekao je Strom. Milijardu ljudi je pogledalo film. Od tog broja 33% verovalo je u klimatske promene pre nego što je pogledalo film, a 85% posle! Film nije samo imao uticaj na publiku, već je više od 15 novih zakona i protokola širom sveta o klimatskim promenama doneto, rekao je Strom.