Zašto smo skloniji prehladama tokom zime i šta kažu stručnjaci na ovu temu?
Za mnoge hladno vreme predstavlja slike toplih napitaka, ugodne vatre, kiše, snega ... ali i hladnoće i gripe. Da li smo zbog toga skloniji prehladama tokom zime? Možda - ali stručnjaci kažu da uzrok tome nije kiša. Click To Tweet
Septembar je, nekako, uvek i vreme kad kreću pojačane neotpornosti na prehlade i viruse. Čak i stručnjaci kažu da je verovatnije da ćete se razboliti tokom zimskih meseci, ali ne zbog kiše. Razlog leži u činjenici što hladno vreme prisiljava ljude da budu duže u zatvorenim prostorima i povećava rizik od infekcije. Pored toga, virusi imaju tendenciju da duže žive u hladnijim temperaturama i nižoj vlažnosti.
Dr Vilijam Šafner, stručnjak za zarazne bolesti sa Univerziteta Vanderbilt u Tenesiju istakao je da se respiratorne infekcije lakše prenose u zimsko vreme iz dva razloga:
„Prvo je da više vremena provodimo u zatvorenim prostorima, blizu jedan drugom, tako da imamo produženi kontakt licem u lice.“ Drugi razlog je vezan za vlagu. “Kada prenosimo viruse od jedne do druge osobe, obično smo udaljeni oko metar jedan od drugog – to je takozvana zona disanja U vreme niske vlažnosti kakvu imamo u zimskom periodu, čini se da to malo vlage koja okružuje virus isparava, pa virus ostaje u vazduhu dovoljno dugo vremena, tako da osoba koja nam je dovoljno blizu, može da ga udahne.„
Da li nas izlaganje lošem vremenu može razboleti?
Sigurno ste tokom godina čuli za tvrdnje da ćete se, ako vas uhvati kiša i ostanete u mokroj odeći, prehladiti. Stručnjaci kažu da je ovo mit.
„Svi su nam roditelji to govorili, možda da bi nas držali u zatvorenom prostoru po lošem vremenu“, reči su dr Stephena Morsea, profesora epidemiologije i stručnjaka za zarazne bolesti sa Univerziteta Columbia u Njujorku. „Ali vlaženje i hlađenje je takođe povezano sa hladnijim mesecima, tako da je korelacija bila očigledna, a ljudi imaju tendenciju da primete vremena kada su se pokvasili i razboleli, a ne vremena kada nisu“, rekao je. “Ali kako kažemo u epidemiologiji, korelacija nije nužno i uzročna.”
Dr Jaime Friedman, pedijatar iz San Diega, rekao je da su mitovi o vlažnom vremenu i prehladi verovatno nastali zbog lošeg razumevanja virusa.
“Pretpostavljam da, pre nego što je neko znao za klice i viruse, hladnoću i drhtavicu kao osećaj tokm hladnog vremena i kvašenja, povezuje sa prehladom i bolešću. Takođe ima smisla da, budući da virusi uspevaju u hladnom vremenu, mi češće obolevamo u hladnom vremenu. Sada znamo da prehladu izazivaju virusi, a upalu pluća uzrokuju virusi ili bakterije, tako da se možete razboleti samo ako ste izloženi tim klicama, bez obzira na vremenske prilike “, dodala je.
Prema Centru za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC), svake godine imamo milion slučajeva oboljenja od prosečne odrasle osobe koja ima 2 do 3 prehlade svake godine. Deca obično oboljevaju još više. Većina ljudi se prehladi tokom zime ili u proleće, ali moguće je uhvatiti prehladu u bilo koje doba godine.
Kako smanjiti rizik od virusa i prehlada?
CDC nas savetuje da je najbolji način da izbegnete prehladu da redovno peremo ruku sapunom najmanje 20 sekundi, kao i da izbegavamo dodirivanje lica, očiju, nosa ili usta neopranim rukama. Takođe bi trebalo da izbegavamo bliski kontakt sa onima koji kašlju i kijaju, kao i da redovno dezinfikujemo često dodirivane površine u kući poput kvaka, na primer. To i redovno hidriranje, raznovrsna ishrana, dobre zdravstvene navike su najbolji način da se zaštitimo. A ako već do prehlade ili gripa dođe, najbolje je ostati kod kuće i da se izlečite i da virus ne prenesete drugima.
Izvor